O NAMA

Istorijat razvoja Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva "Nezavisnost"

U istorijatu razvoja jednog Granskog sindikata, šesnaest godina je vrlo kratak period, ali je to dovoljno dug period da se trasira put jedne demokratske, slobodne radničke organizacije koja ima uticaj na razvoj sektorskih industrija ali istovremeno i na ukupna društvena kretanja. Danas najmoćniji evropski i svetski sindikati nastajali su sredinom XIX veka  u surovim vremenima početka industrijske revolucije i  velike eksploatacije radnika.  Istorijski posmatrano, razvoj sindikalnog pokreta se u najvećom meri vezuje za krupne  društvene promene, pa je tako padom berlinskog zida 1989.god. i raspadom socijalističkog sistema, došlo do velikh promena u sindikalnom pokretu u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi, a te promene nisu mimoišle ni Srbiju.
Skoro pola veka je sindikat u jednopartisjkom sistemu imao ulogu  produžene ruke partije na vlasti, pa je nakom uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji i početkom raspada SFR Jugoslavije, do tada jedinstveni i monolitni Savez samostalnih sindikata Srbije, počeo da se raspada, naročito formiranjem alternativnih sindikata. Tako je 23.novembra 1991.god. osnovana je nova, autonomna, slobodna, nezavisna sindikalna centrala: Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost". 

*

Krvavi raspad zemlje, ratovi, sankcije UN, nezapamćena hiperinflacija, doveli su do sloma čitavih industrijskih grana, poput tekstilne i mašinske industrije, ogroman broj radnika u Srbiji  živeo je na ivici egzistencije. To je povećalo interesovanje radnika u hemijskoj industriji, u industriji nemetala, energetike i rudarstvu da se organizuju i pristupaju u članstvo UGS "Nezavisnost". Tako je 19. septembra 1996.god. na inicijativu članova iz nekoliko preduzeća: Azotara, Petrohemija, Srpska fabrika stakla, Zorka - Šabac, Viskoza i drugih, na osnivačkom Kongresu održanom u Pančevu,  formiran Granski sindikat hemije, nemetala, energetike i rudarstva "Nezavisnost".  Za prvog predsednika Granskog sindikata hemije, nemetala, energetike i rudarstva "Nezavisnost" izabran je Slobodan Opačić iz HIP "AZOTARA",   a zatim  nakon nešto više od godinu dana na čelo Granskog sindikata HNER "Nezavisnost"  dolazi Slobodan Popović iz šabačke "Zorke". Popović će na čelu Granskog sindikata HNER "Nezavisnost" ostati sve do završetka II Kongresa koji je održan 11. septembra 2001.god. tog istorijski važnog datuma, kada je izvršen teroristički napad na SAD!

*

Naravno, u tim devedesetim godinama, za vreme vladavine socijalističkog režima, bila je velika hrabrost da se pristupi u članstvo Sindikata "Nezavisnost",  jer je režimska propagandna mašinerija  označila UGS "Nezavisnost" kao strane plaćenike i domaće izdajnike! Sve što nije bilo u funkciji nacionalističke i ratno-huškačke politike i jednoumlja, sve što je imalo podršku sa zapada,  proglašeno je za antisrpskim organizacijama, uključujući tu opozicione stranke, nevladine organizacije i UGS "Nezavisnost"!
Zahvaljujući pre svega međunarodnim aktivnostima lidera UGS "Nezavisnost", Branislava Čanka i njegovom rejtingu i ugledu u svetskim i evropskim sindikalnim federacijama  krajem maja 1998.g. Granski sindikat hemije, nemetala, energetike i rudarstva "Nezavisnost" postaje punopravni član  ICEM-Međunardone federacije zaposlenih u hemijskoj industriji, energetici, rudarstvu. Time je započelo novo razdoblje u razvoju Granskog sindikata hemije, nemetala, energetike i rudarstva "Nezavisnost", koji je tada imao mali broj članova i nije imao skoro nikakav uticaj u industrijskim granama iz kojih je regrutovao članove.

*

Svoju pravu ekspanziju Granski sindikat HNER "Nezavisnost" doživeo je tek nakon demokratskih  promena u Srbiji, oktobra 2000.god. kada se oslobođeni radnici iz velikih sistema iz RB "Kolubara",  Elektroprivrede Srbije, Naftne industrije Srbije, jamskih rudnika uglja Resavica, Beopetrola i mnoštva drugih preduzeća, priključuju u članstvo Sindikata „Nezavisnost“. Velikim prilivom članstva stekli su se uslovi za održavanje II Kongresa, koji je održan 11.septembra 2001.god.  uz učešće predstavnika međunardodne federacije ICEM, kolega Petera Šmita i Mate Lalića.  I pored uzavrele atmosfere, prepune unutrašnjim trvenjima i podelama, delegati Kongresa su  za predsednika Granskog sindikata HNER "Nezavisnost" izabrali Savu Blagojevića, iz NIS Naftagas-a.  Na Kongresu je izabrano i Predsedništvo Granskog sindikata koje će uz određene kadrovske promene u naredne četiri godine voditi organizaciju kroz vrlo teške procese tranzicije i privatizacije, s obzirom da je 2001.g. na predlog Vlade premijera dr Zorana Đinđića, usvojen Zakon o privatizaciji, koji se uz neznatne izmene i danas prmenjuje.

*

Prve negativne, socijalne posledice privatizacije osetili su zaposleni u farmaceutskim kompanijama Zorka Pharma, Zdravlje Leskovac i Jugoremedija, a Granski sindikat se u tom periodu suočavao sa sve težim socijalnim posledicama restrukturiranja, bolje reći demontiranja velikih sistema iz perioda socijalizma,  kao što su to Viskoza Loznica, Zorka Šabac, Rekord Rakovica, Grmeč, Kristal Zaječar, FIAZ Prokuplje,  FEP Aranđelovac, Srpska fabrika stakla, HI ŽUPA, Trayal Korporacija,  Matroz Sremska Mitrovica, HIP Azotara Pančevo i druga preduzeća koja su odlukom Agencije za privatizaciju ušla u izbor za prodaju metodom tendera ili aukcije.
Nažalost, za neka od ovih preduzeća nije bilo spasa, pa su završila u stečaju. Kao posledica restrukturiranja i privatizacija, veliki broj zaposlenih je uz socijalni program  napustio preduzeća, što je naravno prouzrokovalo  da se značajno smanjuje broj članova Granskog sindikata.  Bio je to veoma težak period u razvoju Granskog sindikata HNER „Nezavisnost“,  jer je iz velikog broja preduzeća tražena pomoć i podrška u procesu privatizacije, pa je tadašnje rukovodstvo Granskog sindikata bilo prinuđeno da angažuje i stručnjake i advokate koji su pružali stručnu i savetodavnu podršku članovima u povereništvima  Istovremeno je u tom periodu. stizala snažna podrška od svetske i evropske federacije, ICEM i EMCEF, pre svega kroz edukaciju, odnosno kroz učešće u obrazovnom projektu "Jugoistočna Evropa 1998-2008.", koji je 6.jula 1998.god. započeo na Bledu i trajao je sve do juna 2010.god.  Veliki broj sindikalnih poverenika učestvovao je na ICEM seminarima, dok je jedan broj sindkalnih aktivista imao prilike da stiče znanja i iskustva u obrazovnim centrima nemačkog industrijskog sindikata IG BCE. Prema grubim procenama više od 300 sindikalnih aktivista, članova Sekcija žena i mladih, članova organa Granskog sindikata HNER „Nezavisnost“ prošlo je kroz različite vidove edukacije u obrazovnom projektu "Jugoistočna Evropa 1998-2010."!ACBRSvakako da se najteži trenutak u razvoju Granskog sindikata HNER "Nezavisnost" dogodio prilikom prekida rada III Kongresa, održanog 7.oktobra 2005.god.  Uz pomoć radne grupe formirane od strene UGS "Nezavisnost" šest meseci su trajale pripreme za nastavak prekinutog Kongresa, a funkcionisanje Granskog sindikata HNER "Nezavisnost" u tom kriznom, prelaznom periodu održavano je pre svega zahvaljujući fanatizmu pojedinaca i mukotrpnom radu na vraćanju poverenja i jačanju pokidanih veza sa pojedinim ključnim povereništvima.

*

Uspešan završetak III Kongresa  koji je uz snažnu logističku  podršku rukovodstva UGS "Nezavisnost" održan 14.04.2006.god. predstavljao je prekretnicu u daljem razvoju Granskog sindikata HNER "Nezavisnost". Veliko je pitanje u kom bi smeru krenuo poljuljani brod Granskog sindikata HNER "Nezavisnost" da na čelo Granskog sindikata u tako teškom trenutku nije izabran  Milorad Panović. Kao iskusni sindikalni borac on je uživao nepodeljeno poverenje  sindikalnih poverenika iz oba posvađana tabora, kao i članova Sindikata "Nezavisnost". Svojim ličnim autoritetom, timskim radom sa članovima Predsedništva i odlukom da se potpuno posveti profesionalnom radu u Granskom sindikatu, Milorad  Panović  je doprineo da se  u relativno kraćem periodu konsoliduje rad Granskog sindikata HNER "Nezavisnost"  i da se za nepunih godinu dana od ivice provalije dođe na poziciju zvanično priznate  reprezentativnosti na nivou Republike Srbije i najjače organizacije unutar UGS „Nezavisnost“! Naravno, ogroman doprinos u konsolidaciji stanja i daljoj ekspanziji Granskog sindikata HNER "Nezavisnost"  dali su  i ostali članovi Predsedništva, Glavnog odbora, regionalni poverenici, profesionalno zaposleni i honorarno angažovani stručnjaci.

*

Uz sve poteškoće u radu izazvane pre svega  društvenim okruženjem i rasipanjem energije na sređivanje unutrašnjih odnosa, Granski sindikat HNER "Nezavisnost" je krenuo brzim koracima ka unutrašnjoj reformi i postao je lokomotiva razvoja i reforme UGS "Nezavisnost".
Na izvanredno dobro organizovanom  IV Kongresu Granskog sindikata hemije, nemetala, energetike i rudarstva "Nezavisnost", koji je održan 10.decembra 2010.god. potvrđen je ogroman demokratski i reformski potencijal Granskog sindikata, a prvi put  se dogodilo da aktuelni predsednik Granskog sindikata Milorad Panović ponovo dobije plebiscitarnu podršku delegata, odnosno članstva. Na taj način je jasno demonstrirana spremnost novoizabranog rukovodstva da  radi na modernizaciji, regionalizaciji i profesionalizaciji i da izgrađuje snažnu gransku organizaciju po modelu nemačkog industrijskog sindikata IG BCE!
Od strane Projektnog tima sastavljenog od eminentnih sindikalnih poslenika iz svetskih i evropskih federacija i moćnih nemačkih i holandskih sindikata, kao i eksperta za industrijske odnose,  profesora Johena Tholena sa Univerziteta u Bremenu, stiglo je veliko priznanje,  svrstani smo među osam najuspešnijih Granskih sindikata u regionu Jugoistočne Evrope! Osim izražene spremnosti da nadalje podržavaju  reformu našeg Granskog sindikata, industrijski sindikati iz Zapadne Evrope i Norveške, dali su snažnu podršku našem projektu profesionalizacije i regionalizacije i to će biti naš glavni cilj u narednih nekoliko godina.
Porastu našeg ugleda u evropskim i svetskim sindikalnim federacijama, u najvećoj meri je doprinela naša odluka da  prihvatimo odluke Glavnog odbora UGS "Nezavisnost" i realizujemo proces integracije sa Granskim sindikatima metalaca, tekstila, kože i obuće. Bila je to kruna našeg šesnaestogodišnjeg rada, što je demonstrirano na Osnivačkom Konresu održanom 11.maja 2012. u Kragujevcu.   Učešće na Kongresu najviših funkcionera svetskih i evropskih federacija ICEM i IMF, kao i predstavnika industrijskih sindikata iz Italije, Francuske, Norveške, Rumunije, Hrvatske, Slovenije,  predstavljalo je svojevrsno priznanje za reformski kurs Granskog sindikata IER NEZAVISNOST.

*

Osim stvaranja jedinstvene organizacije koja u svom članstvu okuplja više od 40.000 članova iz preko 180 preduzeća, Osnivački Kongres je doneo odluku o promeni imena naše Granske organizacije. Posle šesnaest godina postojanja pod imenom Granski sindikat hemije, nemetala, energetike i rudarstva "Nezavisnost", sada smo posle integracije preimenovani u Granski sindikat industrije, energije i rudarstva "Nezavisnost"!  Učinili smo ono što je za srpske političko- sindikalne prilike bilo do sada nepojmljivo, napravili smo korak od sedam milja i prvi u Jugoistočnoj Evropi uspešno realizovali proces integracije, te smo tako  ušli u korak sa   fuzijama koje su sredinom 2012.g. obavile najveće svetske federacije formirajući novu globalnu svetsku federaciju IndustriALL Global Union!

*

Sada nam predstoji nova faza izazova u procesu razvoja, reforme i modernizacije Granskog sindikata IER Nezavisnost,  koja će  uz podršku Projektnog  tima i naših kolega iz Norveške, biti fokusirana na: pridobijanje novih članova,  stvaranje funkcionalne, profesionalne regionalne strukture,  jačanju profesionalnog kadra u centrali Granskog sindikata,  a to neće biti moguće bez promene načina raspodele sindikalne članarine!  Pitanje promene raspodele sindikalne  članarine, predstavlja najveći izazov za nastavak reformskog kursa Granskog sindikata IER NEZAVISNOST.  
Jedno je sigurno: razvoj sektoralnog socijalnog dijaloga u Srbiji u  godinama našeg ubrzanog puta ka evrointegracijama,  neće biti moguć bez snažnog uticaja Granskog sindikata IER NEZAVISNOST!  Verujemo da će  najveći broj zaposlenih u Srbiji prepoznati da  Granski sindikat industrije, energije i rudarstva "Nezavisnost" predstavlja respektabilnu i  snažnu organizaciju, koja može da uspešno da  štiti njihova  ekonomsko-socijalna i radna prava.