Da li su radnici Industrije precizne mehanike kolateralna šteta srpskog modela tržišne ekonomije?

Beograd, 14.mart  2016.

S A O P Š T E NJ E

Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva “Nezavisnost”

 

Kada biste danas pitali poslodavce, sindikalne aktiviste pa i manje upućene građane država članica Evropske unije, da li je u njihovim tržišnim ekonomijama moguće da preduzeće ne radi, da poslodavac rasprodaje mašine, radnici godinu dana ne primaju plate, ne mogu da odu u penziju i da se leče, a država nema mehanizme da sankcioniše takve poslodavce, dobili biste vrlo eksplicitan odgovor: tako nešto ne bi bilo moguće u Norveškoj, Švedskoj, Nemačkoj, Holandiju i drugim državama članicama EU!

 

E, tako nešto je moguće u državi Srbiji, zemlji u kojoj tranzicija i privatizacija traju više od 25 godina, gde su radnici platili strašnu cenu nefunkcionisanja pravne države i burazersko-tajkunske privatizacije!

Na primeru preduzeća Industrije precizne mehanike, nekada jednom od najuglednijih preduzeća iz Beograda,  čiji je vlasnik od 2009. g. postao novokomponovani srpski biznismen Toplica Spasojević,  može se videti kako su radnici postali kolateralna šteta neodgovorne države i pohlepnih novobogataša sa vrlo sumnjivim poreklom kapitala!

I dok premijer Vučić i predstavnici vlasti svakodnevno uveravaju radnike i građane Srbije kako je Srbija čvrsto opredeljena za evropske standarde i kako Vlada Srbije vodi računa o položaju radnika, tu nedaleko od Nemanjine 11, u srcu prestonice,  pred očima ministara, Inspekcije rada i drugih nadležnih organa događa se tiho ubijanje oko 250 radnika Industrije precizne mehanike i članova njihovih porodica.  Kao vlasnik Industrije precizne mehanike Beograd, gospodin Toplica Spasojević je po kupoprodajnom ugovoru bio u obavezi da investira u razvoj i da modernizuje preduzeće, ali umesto toga on sada prodaje mašine i tehnologiju. To čini iz razloga što ga od trenutka kupovine Industrije precizne mehanike nije interesovala proizvodnja već mu je krajnji cilj bio da obezbedi enormni profit na 5 hektara građevinskog zemljišta na vrlo atraktivnoj lokaciji u ulici Vojislava Ilića na Zvezdrai!

Da bi do kraja ostvario svoj cilj, prilično favorizovani  biznismen Toplica Spasojević gura se u krilo premijeru Vučiću računajići na njegovu zaštitu i amnestiranje od odgovornosti za upropašćavanje jedne izuzetno kvalitetne fabrike i dovođenje radnika Industrije precizne mehanike na ivicu socijalne bede!  Nadamo se da mu to neće proći?

Danas tih 250 očajnih radnika koji inače više brinu o preduzeću nego što to čini vlasnik,  nisu ni na nebu ni na zemlji! Da li se oni više mogu nazvati radnicima kada nisu za mašinama, kada 11 meseci nisu primili platu, kada ne mogu da odu kod lekara da se leče i od najtežih bolesti, ne mogu da odu u penziju jer im dve godine nisu uplaćivani doprinosi, a nisu ni na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje?  

Država je preko predstavnika Ministarstva rada priznala da nema kazneni mehanizam da poslodavca u Industriji precizne mehanike AD, silom zakona natera da poštuje član 121 Zakona o radu i da radnicima dostavlja isplatne listiće, ako im već ne isplaćuje plate. 

Vlasnik i poslodavac u  Industriji precizne mehanike najavljuju već godinu dana socijalni program prema kome će svi radnici napustiti fabriku, ali do dana današnjeg od tog soijalnog programa nema ništa, a radnici i njihovi sindikalni predstavnici obigravaju po hodicima i kancelarjama državnih institucija, sve u nadi da će im neko pomoći. Nažalost, radnici  Industrije precizne mehanike su izgleda kao vojnici majora Gavrilovića, država ih je po svoj prilici otpisala? 

Radnici Rudnap Grupa Minel kotlogradnja koji nisu primili osam plata i ovih dana izražavaju proteste, radnici „Interleminda“ iz Leskovca,  gde vlasnik firme bugarski državljanin  Zaharijev takođe više od dve godine održava pravno-statusno  stanje preduzeća kakvo ne postoji u bilo kom zakonu u Evropi, treba da budu briga države i njenih nadležnih institucija! Nažalost,  političari se radnika sete jedino tokom  predizbornih kampanja, pa ko zna možda će se neko od onih koji pretenduju na vlast, ovih dana setiti da u Beogradu postoje radnici Industrije precizne mehanike, kojima je uskraćeno pravo na rad, na zdravstveno osiguranje, na odlazak u penziju.

Stručnjaci i naše sindikalne kolege iz ekonomski moćnih skandinavskih zemalja i država zapadne Evrope sa nevericom slušaju našu priču o tome kako je u Srbiji mogućе  da u tržišnoj ekonomiji funkcionišu preduzeća kao što je to slučaj sa Industrijom precizne mehanike, a naročito im je neshvatljivo da država nema instrumente sile da natera poslodavce da poštuju Zakon o radu!

Uz malo reči samokritike, sindikati moraju mnogo više nego do sada da utiču na kvalitet radnog zakonodavstva i da svojom snagom primoraju državu da preko inspekcijskih i drugih državnih organa obezbede primenu zakona. Jedino na taj način se mogu sprečiti protivzakonita ponašanja poslodavaca i obezbediti poštovanje elementarnih ljudskih, radničkih i sindikalnih prava, kao što je to slučaj sa radnicima u Industriji precizne mehanike.

Bez obzira što se nalazimo u predizbornoj kampanji, Granski sindikat industrije, energije i rudarstva „Nezavisnost“ zahteva od Vlade Srbije, premijera Aleksandra Vučića, resornih ministara i svih drugih nadležnih državnih organa i institucija da primenom zakona obezbede Ustavom garantovana prava radnika Industrije precizne mehanike.

 

Granski sindikat industrije, energije i rudarstva „Nezavisnost“